Predbračni (i bračni) ugovor

Zajednica života bilo u formi braka ili vanbračne zajednice osim što otvara pitanje imovine, ostavlja i mogućnost da se to pitanje uredi ugovorom između supružnika (bračni ugovor) ili vanbračnih partnera (predbračni ugovor). Suštinski se ne radi o dva odvojena instituta, već je u pitanju ugovor koji ima istu svrhu i koji je Zakonom definisan kao „bračni ugovor“.

Bračni ugovor predstavlja način regulisanja imovinskih odnosa između supružnika koji se zaključuje u obliku javnobeležničke (solemnizovane) isprave. Javni beležnik je naručito dužan da ugovorne strane upozori da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine, o čemu se stavlja napomena u klauzuli o potvrđivanju. Ugovorom se može definisati koja imovina predstavlja posebnu imovinu, a koja zajedničku imovinu kao i način uređivanja imovinsko-pravnih pitanja u vezi sa imovinom koja će u budućnosti biti stečena. Ukoliko se ugovor odnosi na nepokretnost, činjenica postojanja bračnog ugovora  upisuje se u javni registar prava na nepokretnosti.

Bitno je napomenuti da postojanje bračnog ugovora isključuje zakonski režim zajedničke imovine. Dakle, u slučaju razvoda braka na podelu imovine isključivo se primenjuje bračni ugovor, s tim da se ovaj ugovoreni režim može odnositi samo na imovinskopravne odnose, ne i na naslednopravne odnose. Pogrešno je ugovor tumačiti samo u smeru raspolaganja imovinom u slučaju razvoda braka, isti je ujedno način ugovaranja pravne sudbine imovine u toku trajanja braka.

(Pred)bračni ugovor mogu zaključiti budući supružnici i regulisati ugovorom imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini. Mogućnost zaključenja ovog ugovora postoji bez obzira na činjenicu da li vanbračni partneri imaju nameru da zaključe brak ili i dalje ostanu u vanbračnoj zajednici.

Zakonska pretpostavka je da sva imovina koja se stekne radom tokom trajanja bračne ili vanbračne zajednice predstavlja zajedničku imovinu partnera. Na osnovu ovog ugovora može se predvideti da svi budući prohodi koji potiču od posebne imovine jednog partnera, umesto da pripadaju jednako supružnicima, pripadaju samo onome čije je posebna imovina. Ovi ugovori najčešće se javljaju u slučaju nesrazmernih primanja jednog i drugog supružnika koja postoje u momentu zaključenja braka i koja će očekivano tako i nastaviti.

Svesni smo činjenice da se bračni ugovori uglavnom vezuju za postojanje međusobnog nepoverenje i nedostatka ljubavi, kao i za brakove imućnih i „poznatih“. Međutim ovi nimalo popularni ugovori imaju svoju svrhu u pravnom sistemu. Osim što podstiču transparentnost i pravičnost u imovinskim odnosima partnera, oni su preventiva od eventualnih sporova o veličini udela supružnika u zajedničkoj imovini nakon razvoda braka.

Iz naše perspektive nema ničeg lošeg ili pogrešnog u tome da osoba nastupi oprezno u vezi sa zaštitom sopstvenih interesa u odnosu sa (van)bračnim partnerom. Postojanje ovog ugovora može biti višestruko značajno u situaciji kada dođe do narušenih bračnih odnosa i razvoda braka, zato zaključenje ovog ugovora smatramo pre svega zrelim potezom.

Za sve dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate putem telefona ili e-maila.

Advokat Katarina S. Božović