Preduzetnik ili društvo sa ograničenom odgovornošću?

 u kategoriji Uncategorized @bs

Ukoliko ste doneli odluku da pokrenete sopstveni biznis, pitanje u kojoj pravnoj formi ćete registrovati svoju delatnost je od krucijalnog značaja, jer od njega zavise brojni aspekti poslovanja-zastupanje privrednog subjekta, odgovornost za obeveze nastale u poslovanju i sl.

U praksi se privredni subjekti najčešće registruju u formi preduzetnika ili u formi društva sa ograničenom odgovornošću, te ćemo u ovom tekstu ukazati na specifičnosti pomenutih formi, ali i prednosti i mane koje iste mogu imati.

PREDUZETNIK

Preduzetnikom se smatra svako fizičko, potpuno poslovno sposobno lice, koje je registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji u Agenciji za privredne registre, ali i svako drugo lice koje obavlja slobodnu profesiju koje se na osnvou nekih posebnih propisa tretira kao preduzetnik.

Preduzetnik može da obavlja apsolutno bilo koju delatnost koja je zakonom dozvoljena, uključujući  stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti.

Preduzetnik može poslovođenje na osnovu pismenog ovlašćenja poveriti poslovođi (koji može postati svako poslovno sposobno fizičko lice), pod uslovom da je to lice u radnom odnosu kod preuzetnika, a što se obavezno registruje pred Agencijom za privredne registre. Međutim, izuzetno, u slučaju nekih opravdanih razloga (bolest, školovanje i sl.), preduzetnika može privremeno ovlastiti na opšte poslovođenja člana svog domaćinstva, bez obaveze da ga zaposli kod sebe.

Osnovna karakteristika preduzetništva, a ujedno i mana, sastoji se u činjenici da za sve obaveze koje nastanu tokom poslovanja, PREDUZETNIK ODGOVARA SVOJOM CELOKUPNOM IMOVINOM (dakle, u slučaju da ste preduzetnik i dugujete npr. novac nekom dobavljaču robe-poverilac bi mogao da naplati dug i iz Vaše lične imovine, a ne samo od imovine tj. prihoda koje ostvarujete obaljajući svoju delatnost).

Preduzetnik može u svakom momentu doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva. U tom slučaju, društvo koje je nastalo pomenutom odlukom preuzima na sebe sva prava i obaveze preduzetnika koje su nastale u dotadašnjem njegovom poslovanju. Međutim, iako je na ovaj način preduzetnik prestao da postoji, fizičko lice koje je izgubilo svojstvo preduzetnika odgovara i dalje celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale do  momenta brisanja preduzetnika iz registra preduzetnika kod Agencije za privredne registre.

DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU

Najčeša pravna forma u kojoj se privredni subjekti osnivaju jeste društvo sa ograničenom odgovornošću.

Sam naziv otkriva i najveću prednost pomenute forme-za obaveze nastale u poslovanju članovi društva NE ODGOVARAJU SVOJOM LIČNOM IMOVINOM, VEĆ ISKLJUČIVO IMOVINOM DRUŠTVA.

Da biste osnovali ovakvo društvo, prvi korak jeste donošenje osnivačkog akta.

Ukoliko društvo ima jednog člana, osnivački akt se donosi u formi odluke o osnivanju, a kada je u pitanju višečlano društvo-u formi ugovora o osnivanju, koji potpisuju članovi. Međutim, nakon osnivanja, društvu u svakom momentu mogu pristupiti novi članovi.

Svaki član ima u društvu udeo srazmeran vrednosti svog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu društva. Na osnovu udela, član društva stiče prava kao što su pravo glasa u skupštini društva, pravo na učešče u dobiti društva i dr.

Kako smo spomenuli skupštinu društva, važno je da znate da su osnovni načini upravljanja društvom jednodomno i dvodomno. Tako, ako je reč o jednodomnom upravljanju, organi društva su skupština i jedan ili više direktora, dok su kod dvodomnog upravljanja organi društva su: skupština, nadzorni odbor i jedan ili više direktora. Ipak, u jednočlanom društvu funkciju skupštine vrši jedini član društva.

Društvo u svakodnevnom poslovanju zastupa zakonski zastupnik-direktor, koji ne mora biti član društva.

Konačno, da biste osnovali društvo sa ograničenom odgovornošću minimum osnovnog kapitala društva jeste 100 dinara.

Ukoliko nameravate da počnete da obavljate svoju delatnost u nekoj od pomenutih pravnih formi, pomoć u tome Vam može pružiti advokat za privredno pravo, putem https://bozoviclegal.com/kontakt/.

Advokat Katarina S. Božović

testamentkrivicno delo uvrede