Odgovornost za štetu zaposlenog prema drugom zaposlenom

Opšte je pravilo da za štetu koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom odgovara poslodavac po pravilima o objektivnoj odgovornosti (bez obzira na krivicu).

Međutim, postoje i izuzeci.

U slučaju nezakonitog štrajka kada zaposleni – učesnik štrajka spreči zaposlene neštrajkače da dođu do svojih radnih mesta i nastave rad, predviđena je odgovornost za štetu učesnika štrajka prema zaposlenima koji su sprečeni da nastave rad.

Ukoliko zaposleni pretrpi štetu usled povrede koju mu nanese drugi zaposleni iz motiva koji nisu u uzročnoj vezi sa radom (npr. lični motivi), za namerno pričinjenu štetu odgovara drugi zaposleni – kao treće lice, odnosno po osnovu isključive krivice, a ne poslodavac.

ODGOVORNOST ZAPOSLENOG ZA ŠTETU PREMA TREĆEM LICU

Za štetu koju zaposleni na radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara poslodavac kod koga je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete. Ako je zaposleni štetu pričinio namerno ili krajnjom nepažnjom (npr. povreda imovine, telesne povrede, povreda časti), a poslodavac nadoknadi štetu, zaposleni je dužan da poslodavcu nadoknadi iznos isplaćene štete (pravo regresa poslodavca).

Međutim, treće lice (oštećeni) ima pravo ne samo na direktnu tužbu protiv poslodavca već i neposredno protiv zaposlenog, ako je zaposleni pričinio štetu namerno. Treće lice (oštećeni) može podneti tužbu i protiv poslodavca i zaposlenog, čime se poslodavac i zaposleni dovode u položaj običnih pasivnih suparničara, koji u procesnoj zajednici odgovaraju solidarno.

ODGOVORNOST SINDIKATA ZA ŠTETU USLED NEZAKONITOG ŠTRAJKA

Nezakoniti štrajk dovodi pre svega do nastanka imovinske štete, koja se sastoji u izgubljenoj dobiti zbog privremenog kolektivnog prekida rada. Moguće je da tokom štrajka nastupi i stvarna šteta koju učesnici štrajka pričine na sredstvima rada (objektima u krugu poslovnog prostora) ili zbog nezakonitog zauzimanja mesta rada (štrajk sa zauzimanjem preduzeća).

Sindikat, kao organizator štrajka, odgovara za imovinsku štetu koju pretrpi poslodavac.

U uporednom pravu se po pravilu zakonom pruža odgovarajuća zaštita sindikalnim fondovima, odnosno ograničava maksimalan iznos naknade štete. Opravdanje ovakvih zakonskih rešenja, kojima se ublažava ili čak napušta načelo integralene naknade je dvostruke prirode.

Prvo, ograničavanje visine naknade štete ima za cilj opstanak sindikata i funkcionisanje industrijskih odnosa koji počivaju na ideji socijalnog partnerstva, filozofiji socijalnog dijaloga i pregovaranja.

Drugo, utiče se na poslodavca da preduzme sve što je u njegovoj moći da se ublaže posledice nezakonitog štrajka, tako što može otpustiti učesnike nezakonitog štrajka, odnosno pribeći zapošljavanju novih radnika i osigurati kontinuitet procesa rada.

UPOREDNOPRAVNA REŠENJA

U britanskom pravu je tradicionalno sadržan koncept paušalne naknade, gde visina paušalne naknade zavisi od broja članova sindikata.

Ograničenje visine naknade štete u slučaju nezakonitog štrajka je moguće i ugovornom putem. Sindikati i poslodavci mogu kolektivnim ugovorom o radu odrediti maksimalni iznos naknade štete – npr. granski kolektivni ugovori u SR Nemačkoj.

Treći pristup mogućeg ograničavanja visine naknade štete ogleda se u davanju ovlašćenja nadležnim sudovima – po pravilu radnim sudovima, da mogu odstupati od načela integralne naknade.

Sa druge strane, domaće pravo ne uvažava specifičnosti odgovornosti za štetu u slučaju nezakonitog štrajka. Umesto toga upućuje na primenu opštih pravila o odgovornosti za štetu, shodno kojima sindikati odgovaraju bez ikakvih ograničenja u pogledu visine naknade štete.

Za više informacija o ovom, kao i o drugim pitanjima iz domena radnog prava možete kontaktirati advokata, putem https://bozoviclegal.com/kontakt/.

Advokat Katarina S. Božović