Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života

Obično je prva asocijacija svakom licu koje ima nameru da raspolaže imovinom za života da to učini ugovorom o poklonu. U tom slučaju bila bi reč o dobročinom pravnom poslu kojim bi poklonodavac na poklonoprimca preneo određenu stvar ili neko drugo pravo bez naknade. Međutim, kako je razlog učinjenih poklona uglavnom usmeren ka modifikovanju zakonskog nasleđivanja, postavlja se pitanje da li je ugovor o poklonu zaista najbolji način da se to učini?

Naime, ukoliko je povređen nužni deo zakonskog nasleđivanja, onda će se smanjiti testamentalna raspolaganja, a pokloni koje je učinio vraćaju se ako je potrebno da se nužni deo namiri. Kako bi izbegli vraćanje poklona, a pre svega postigli pravnu sigurnost, savetujemo klijentima da se umesto ugovora o poklonu zaključi ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života.

Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života je obligacionopravni ugovor između pretka i njegovih potomaka koji proizvodi naslednopravna dejstva. Imovina koju je ovim ugovorom predak ustupio potomcima ne ulazi u njegovu zaostavštinu, pa tako nužni naslednici nisu ovlašćeni da pobijaju ovaj ugovor zbog povrede nužnog dela.

Ugovor je punovažan samo ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupiočevi potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede. Punovažan je i ugovor ako potomak koji nije dao saglasnost umre pre ostavioca, ili se odrekne nasleđa, ili je nedostojan, a nema potomke koji bi ga nasledili po pravu predstavljanja. Kada se sa ustupanjem nije saglasio neki od potomaka koji je postao naslednik, delovi imovine koji su ustupljeni ostalim naslednicima smatraju se poklonom.

Za ovu vrstu ugovora predviđena je stroga forma, odnosno ugovor mora biti zaključen u obiku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Javni beležnik je dužan da ugovorene strane naručito upozori da ustupljena imovina ne ulazi u ustupiočevu zaostavštinu i da se njom ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. U suprotnom, ugovor je ništav.

Predmet ugovora mogu biti pojedine stvari i prava ili celokupna imovina, pod uslovom da postoje u vreme njegovog zaključenja. Ovim ugovorom ustupilac može za sebe ili svog supružnika zadržati pravo plodouživanja, doživotnog izdržavanja ili kakvu drugu naknadu. Ako je ugovorom obuhvaćen i ustupiočev bračni drug, i on se sa tim saglasi, tada ima isti položaj kao ustupiočevi potomci. Ukoliko nije obuhvaćen, onda njegovo pravo na nužni deo ostaje nedirnuto.

Ustupilac ima pravo da opozove ugovor zbog grube neblagodarnosti potomaka prema njemu ili ako potomak ne daje izdržavanje određeno ugovorom ili ne namiri ustupiočeve dugove. To znači da ukoliko dođe do opoziva, potomak koji je vratio primljeno može posle ostaviočeve smrti da zahteva nužni deo.

Iz napred navedenog možemo zaključiti da je poželjno da se zaključi ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života, obzirom da se i testament i ugovor o poklonu mogu pobijati kako bi se zaštitila prava nužnih naslednika, dok punovažan ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života ne podleže ovakvom pobijanju od strane nužnih naslednika.

O ovom načinu raspolaganja kao i drugim, uvek savetujemo konsultaciju sa advokatom pre preduzimanja bilo kakvih radnji, a sve u cilju postizanja pravne sigurnosti. Budite slobodni da nas za sve nedoumice kontaktirate putem telefona ili e-maila.

Advokat Katarina S. Božović