Ugovor o delu

Verovatno ste već bili u situaciji da angažujete neko lice za izvođenje radova, opravku stvari ili pak izradu određenog umetničkog dela. Ukoliko vam nisu bile potrebne informacije koje ćete pročitati u ovom tekstu to bi značilo da je izvođač radova adekvatno obavio rad iz zajedničkog dogovora. Međutim, praksa nam pokazuje da se u slučaju odstupanja od ugovorenog ili pak nezadovoljstva naručioca radova obavljenim radom javljaju brojne dileme. Da bi došli do odgovora koji su to mehanizmi zaštite naručioca radova i u kojim situacijama ih možemo iskoristi, prvo ćemo da analiziramo samu prirodu ovog ugovora.

Ugovorom o delu poslenik (izvođač radova) se obavezuje da obavi određeni posao za naručioca, a naručilac se obavezuje da mu za to plati određenu naknadu. Predmet ugovora je izvršenje neke materijalne radnje ili posla, kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje fizičkog ili intelektualnog rada. Dva su bitna elementa ovog ugovora: posao poslenika (izrada ili opravka, izvršavanje umetničkih ili književnih radnji) i naknada za izvršeni posao (najčešće se izražava u novcu, ali može biti i u drugoj imovinskoj vrednosti). S tim u vezi, osnovne obaveze poslenika iz ugovora o delu jesu: izvršenje posla, odgovornost za nedostatke i predaja određene stvari.

Poslenik je dužan da izvrši posao onako kako je to ugovorom predviđeno, a ukoliko vreme nije određeno, onda u razumnom roku. U slučaju da je rok bitan sastojak ugovora, a poslenik je u tolikom zakašnjenu sa započinjanjem ili završavanjem posla da je očigledno da ga neće završiti u roku, naručilac može raskinuti ugovor i zahtevati nakandu štete. Ukoliko iz ugovora ne proizlazi šta drugo, poslenik je dužan da posao obavi lično, ali može poveriti izvršenje posla i trećem licu ali će i dalje biti odgovoran naručiocu za izvršenje posla.

Ako je materijal za izradu stvari dao naručilac, poslenik će odgovarati za štetu samo ako naručiocu nije skrenuo pažnju na nedostatke materijala koje je primetio ili je morao primetiti. Takođe, poslenik će odgovarati i za štetu kad nije upozorio naručioca na nedostatke u njegovom nalogu, a koji bi mogli biti od značaja za naručeno delo ili za njegovo izvršenje na vreme. U pogledu nedostataka posla pravi se razlika između vidljivih i skrivenih nedostataka, pa će tako poslenik odgovarati za one vidljive o kojima ga je naručilac po izvršenom pregledu obavestio bez odlaganja. Međutim, ako se naručilac bez opravdanog razloga ne odazove na poziv poslenika da pregleda i primi izvršeni rad, smatra se da je rad primljen. Naglašavamo da nakon pregleda i prijema izvršenog rada poslenik više ne odgovara za nedostatke koji su se mogli uočiti običnim pregledom, izuzev ako je znao za njih, a nije ih pokazao naručiocu.

Ako se posle pregleda i primanja izvršenog rada pokaže neki nedostatak koji se nije mogao otkriti običnim pregledom, poslenik će odgovarati za taj nedostatak pod uslovom da ga je naručilac o tom nedostatku obavestio što pre, a najduže u roku od mesec dana od dana njegovog otkrivanja. Poslenik odgovara za skrivene nedostatke koji se jave u roku od dve godine od prijema obavljenog posla. Po isteku tog roka naručilac se ne može pozvati na nedostatke, osim ako se ne radi o onim koje su posleniku bile poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate, a nije ih saopštio naručiocu.

Bitno je pre zaključenja ovog pravnog posla znati sve pomenute odredbe kojima je zakonodavac pokušao da reši pravne dileme u kojima bi se prema logici stvari mogle naći ugovorene stranke. Iz napred navednog sledi da će se izvođač radova osloboditi od odgovornosti ako ukaže na propuste u materijalu i nalogu, dok će naručilac radova uživati zaštitu jedino ako pravovremeno ukaže na nedostatke. Za dodatna pojašnjenja budite slobodni da nam se obratite putem kontakt telefona ili e-maila.

Advokat Katarina S. Božović