Nezakonit otkaz ugovora o radu-poništaj pred sudom i posledice

Kada bismo morali da se opredelimo za pitanje iz domena radno-pravnih odnosa zbog kojeg nam se potencijalni klijenti najčešće obraćaju, to bi svakako bilo pitanje nezakonitog otkaza ugovora o radu, zastupanje u postupku pred sudom radi poništaja takvog otkaza i nadoknada štete kao posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Kada govorimo o nezakonitom otkazu ugovora o radu, kao što i sama reč kaže, mislimo na otkazni razlog koji nije u skladu sa zakonom, odnosno na otkaz prilikom čijeg davanja nije ispoštovana zakonska procedura (npr. kod određenih otkaznih razloga poslodavac je dužan da pre uručenja otkaza zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz, te ukoliko to poslodavac nije učinio-otkaz je nezakonit).

Dodatno, napominjemo da Zakon o radu posebno štiti određene kategorije lica, te tako za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Ukoliko bi to učinio, radilo bi se o nezakonitom otkazu.

Nezakonit otkaz može se pobijati isključivo tužbom pred nadležnim sudom. Stoga je veoma važno voditi računa o roku za podnošenje tužbe radi poništaja nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu, a koji iznosi 60 dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu.

Tužbom  zaposleni može zahtevati:

• Vraćanje na rad + isplatu naknade štete i poreza i doprinosa za period u kome nije radio
• Isplatu naknade štete i poreza i doprinosa za period u kome nije radio.

Pomenuta naknada štete se zapravo sastoji iz izgubljene zarade i tako se isplaćuje, dok se porezi i doprinosi isplaćuju na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose.

Ukoliko sud utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice. Naknada štete u ovom slučaju dosuđuje se bez obzira iz kojih razloga zaposleni ne želi da bude vraćen na rad.

Ukoliko sud utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete od najviše 36 zarada zaposlenog.

Ako sud, ipak,  utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisana procedura za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete zaposlenom će dosuditi iznos do šest zarada zaposlenog.

Ovakvi sudski postupci u praksi traju oko dve godine.

Napominjemo da, ukoliko ste nakon otkaza (za koji će se kasnije ispostaviti da je nezakonit) primali naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje za slučaj nezaposlenosti, iznos naknade štete koja Vam pripada po osnovu nezakonitog otkaza se ne umanjuje za iznos pomenute naknade, jer se ista ne smatra prihodom. Sa druge strane, iznos naknade štete biće umanjen za prihode ostvarene po osnovu rada nakon nezakonitog otkaza.

Ukoliko imate bilo kakve nedoumice u pogledu otkaza ugovora o radu, naša kancelarija Vam stoji na raspolaganju za pitanja, pojašnjenja, kao i zastupanje.

Advokat Katarina S. Božović