Razvod braka
Statistički podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na to da se u Republici Srbiji gotovo svaki četvrti brak razvede. Različiti pogledi supružnika na zajedničku budućnost, razlike u karakterima, prevare, problemi povezani sa alkoholizmom- samo su neki od razloga koji dovode do razvoda jednog braka.
Ukoliko Vi ili neko iz Vaše okoline razmišlja o razvodu braka, prvenstveno savetujemo da o tako ozbiljnom koraku razmislite trezveno, bez donošenja naglih odluka, te da sa supružnikom obavite razgovor kojim biste pokušali da svom braku date još jednu šansu.
Međutim, ukoliko ste pomenuto već bezuspešno pokušali ili je takvo rešenje nemoguće, važno je da znate koji su načini razvoda braka i šta svaki od njih podrazumeva.
Brak se može razvesti sporazumno i po tužbi.
Sporazumni razvod
Sporazumni razvod braka je svakako daleko bezbolniji i efikasniji način razvoda braka od razvoda po tužbi. Ukoliko supružnici nemaju zajedničke dece niti zajedničku imovinu, dovoljno je da sudu podnesu predlog za sporazumni razvod braka. Ukoliko imaju decu i zajedničku imovinu, uz predlog za sporazumni razvod braka supružnici podnose i sporazum o vršenju roditeljskog prava nad svojom zajedničkom decom, kao i sporazum o deobi zajedničke imovine. Kada je u pitanju starateljstvo nad decom, supružnici mogu da zajednički vrše roditeljsko pravo, ili se, pak, mogu dogovoriti da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj, dok će drugi roditelj decu viđati u skladu sa dogovorom. Konačno, sporazumni razvod braka podrazumeva okončanje sudskog postupka na jednom ili eventualno dva ročišta.
Razvod po tužbi
Ukoliko ovakav dogovor među supružnicima nije moguć, jedina opcija jeste podnošenje tužbe za razvod braka. Trajanje brakorazvodne parnice u ovom slučaju zavisi u najvećoj meri od toga da li supružnici imaju zajedničku decu. Ukoliko imaju, ovakve parnice mogu da traju i do 3,4 godine. U postupku veoma značajnu ulogu ima nadležni Centar za socijalni rad, koji nakon obavljenih razgovora sa supružnicima (ali i decom, u zavisnosti od starosti dece) daje mišljenje koga od roditelja smatra podobnim za samostalno vršenje roditeljskog prava nad zajedničkom decom. Kada je u pitanju zajednička imovina supružnika, ukoliko supružnik koji podnosi tužbu za razvod braka zahteva i podelu bračne imovine, takvo pitanje ne može biti raspravljeno u ovom postupku, već će sud uputiti stranke da bračne imovinsko-pravne odnose reše u odvojenom parničnom postupku.
U svakom slučaju, nijedna od odluka suda koje se tiču starateljstva nad decom nije nepromenljiva. Uvek se može podneti nova tužba radi izmene odluke suda o vršenju roditeljskog prava, o modelu viđanja deteta, kao i odluke o visini alimentacije.
Ukoliko ste u ovom tekstu prepoznali svoj problem ili problem nekoga iz Vaše bliske okoline, budite slobodni da nas kontaktirate putem telefona +381 64 48 42 844 ili putem maila na [email protected].
Advokat Katarina S. Božović