Topli obrok i regres za zaposlene u državnim organima kojima se isplaćuje minimalna zarada

S obzirom na veliki broj predatih tužbi zaposlenih u državnim organima i javnim službama radi ostvarivanja prava na isplatu naknade za topli obrok i regres, ova tema postaje sve aktuelnija za našu javnost.

Naime, Zakon o platama predviđa da se regres i topli obrok nalaze u koeficijentu i oni predstavljaju dodatak na platu. Kako se minimalna zarada isplaćuje kao najniža zarada za standardni radni učinak i vreme provedeno na radu, to znači da u minimalnoj zaradi ne može biti sadržan nijedan dodatak, a samim tim ni regres i topli obrok. Prema tome, zaposleni koji su primali minimalnu zaradu pored koje im nije isplaćena naknada za topli obrok i regres imaju pravo da istu potražuju sudskim putem.

Ovo pravo mogu ostvariti svi zaposleni koji u javnim službama imaju minimalnu zaradu, a radi se o zaposlenima u prosveti, zdravstvu, kulturi, PIO fondu, Nacionalnој službi za zapošljavanje, odnosno svi oni na koje se primenjuje Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenim u javnim službama.

Prema noveliranom čl. 111 Zakona o radu zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu, a koja se određuje na osnovu minimalne cene rada utvrđene u zavisnosti od vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade, pri čemu zaposleni koji primaju minimalnu zaradu ostvaruju pravo i na uvećanu zaradu, odnosno naknadu troškova (za topli obrok i regres) i druga primanja koja se smatraju zaradom. U konkretnom primeru imamo koliziju odredbi Zakona o radu, koje utvrđuje prava po osnovu minimalne zarade i odredbi Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, iz čega proizlazi da ništa od napred navedenog ne može biti sadržano unutar minimalne zarade i predstavlja minimum prava zagarantovan svim zaposlenima u Republici Srbiji.

Imajući u vidu napred navedeno, pravo na naknadu troškova za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora nezakonito je uskraćeno kategoriji navedenih lica ukoliko su ta lica primala minimalnu zaradu, što potvrđuje i stanovište suda.

Veliki broj sudskih sporova pokrenut je od strane tzv. tehničkog osoblja u obrazovnim i zdravstvenim ustanovama- spremačica, kuvarica, domara, odnosno zaposlenih koji su imali koeficijent do 8,62. Prilikom odlučivanja sud je za obračun uskraćenih naknada koristio poslednji akt kojim je to pravo definisano, a to je Opšti kolektivni ugovor u kom je propisano da topli obrok iznosi 20 % od prosečne zarade, a regres 75% od prosečne zarade u RS. Ako se ovi kriterijumi primene na hipotetičku situaciju i kada se tome doda mogućnost ostvarivanja potraživanja iz radnog odnosa do granice zastarelosti potraživanja od tri godine, lako je zaključiti da će tužbeni zahtevi dostizati iznos od 300.000,00 do 500.000,00 dinara.

Ove tužbe predstavljaju sredstvo da se zaštiti ekonomski najugroženija kategorija zaposlenih i ostvari minimalno zagarantovana prava po osnovu rada.

Ukoliko su Vam potrebna dodatna pojašnjenja u vezi sa ovim postupkom ili ukoliko imate dilemu da li ostvarujete pravo po ovom osnovu, budite slobodni da kontaktirate našu advokatsku kancelariju putem kontakt telefona ili e-maila.

Advokat Katarina S. Božović