Sporazum o priznanju krivičnog dela

Javni tužilac i okrivljeni, na inicijativu jedne ili druge strane, mogu da zaključe sporazum o priznanju krivičnog dela. Sporazum, osim priznanja krivičnog dela, podrazumeva da se okrivljeni i javni tužilac sporazumeju o vrsti i visini kazne, odustajanju od krivičnog gonjenja za neko drugo krivično delo koje nije obuhvaćeno sporazumom, troškovima postupka, imovinskopravnom zahtevu… Ovakav način okončanja krivičnog postupka je sve češći u sudskoj praksi, pogotovo u situacijama kad je dokazni material toliko ubedljiv da je jedini realan cilj odbrane isticanje olakšavajućih okolnosti i ulaganje svih napora u umanjenje kazne. Samim izbegavanjem dokazivanja i ubrzavanjem postupka postiže se još jedan cilj, a to je rasterećenje sudova koji postaju zatrpani sve većim brojem predmeta.

Sporazum se može zaključiti za bilo koje krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti javnog tužioca, bez obzira na propisanu kaznu. Do zaključenja može doći posle donošenja naredbe o sprovođenju istrage, pre ili posle podnošenja optužnice, a najkasnije do završetka glavnog pretresa. Sporazum u pismenoj formi sastavlja javni tužilac i isti predaje organu suda koji o njemu odlučuje (do potvrđivanja optužnice podnosi se sudiji za prethodni postupak, a nakon potrvđivanja optužnice predsedniku veća). Činjenica da sporazum potpisuju javni tužilac, okrivljeni i branilac, ukazuje na to da je odbrana obavezna od početka pregovora sa javnim tužiocem sve do kraja sudskog postupka za potvrdu sporazuma. Ukoliko okrivljeni sam ne izabere branioca, sud će mu istog dodeliti po službenoj dužnosti.

Na osnovu sporazuma okrivljeni može da stekne sledeće beneficije: ublažavanje kazne, odnosno druge krivične sankcije ili načina izvršenja kazne, obustavu krivičnog gonjenja za jedno ili više krivičnih dela koja nisu obuhvaćena sporazumom, kao i delimično ili potpuno oslobađanje od troškova postupka. Ublažavanje se kreće u okviru odredaba Krivičnog zakonika, dok je ublažavanje ispod zakonskog minimuma moguće samo ako to Krivični zakonik predviđa.

Na ročište se pozivaju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok se oštećeni o tom ročištu samo obaveštava. Sud će presudom prihvatiti sporazum o priznanju krivičnog dela i oglasiti okrivljenog krivim ako utvrdi da je svesno i dobrovoljno priznao krivično delo, ako je okrivljeni svestan svih posledica zaključenog sporazuma, da postoje drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog i da je kazna ili krivična sankcija predložena u skladu sa krivičnim ili drugim zakonom.

Ako sud odbije sporazum, sudija koji je doneo tu odluku naređuje uništavanje sporazuma i spisa u vezi sa njim i o tome sačinjava zapisnik, a postupak se vraća u fazu koja je prethodila sporazumu.

Posebno želimo da istaknemo da je i sam zakonodavac prepoznao kao bitno prisustvo advokata, pa je predvideo obaveznu odbranu od početka pregovora sa javnim tužiocem sve do kraja sudskog postupka. Takođe, da bi uopšte uzeli u razmatranje primenu ovog instituta, potrebno je da stručno lice proceni da li je to najpovoljnije za okrivljenog.

Naša advokatska kancelarija Vam stoji na raspolaganju za sve konsultacije u vezi sa ovom temom, kao i sagledavanjem realnih izgleda, a sve u cilju najefikasnije pravne zaštite. Budite slobodni da nas kontaktirate putem telefona ili e-maila.

Advokat Katarina S. Božović