Uslovni otpust

Institut uslovnog otpusta vezuje se za izvršenje kazne lišenja slobode i jedan je od interesantnijih i značajnijih instituta našeg krivičnog zakonodavstva.

Cilj koji se želi postići primenom predmetnog instituta ogleda se u podsticanju osuđenog lica da se dobro vlada za vreme izdržavanja zatvorske kazne, savesno izvršava svoje radne zadatke, a sve kako bi na slobodu bio pušten pre isteka vremena na koje je osuđen.

Uslovi za primenu uslovnog otpusta utvrđeni su Krivičnim zakonikom i to članom 46. koji propisuje da će sud osuđenog koji je izdržao 2/3 kazne uslovno otpustiti ukoliko se za vreme izdržavanja kazne toliko popravio da se osnovano može očekivati da će se dobro vladati na slobodi, a naročito da ne učini novo krivično delo do isteka vremena za koje je izrečena kazna.

Međutim, ne može se uslovno otpustiti lice koje je dva puta disciplinski kaznjavano za teže disciplinske prekršaje za vreme izdržavanja kazne i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

Pored toga, sud ne može uslovno otpustiti osuđenog za krivična dela: teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba sa detetom i obljuba zloupotrebom položaja.

Osuđeno lice koje je izdržalo 2/3 kazne ili njegov branilac mogu podneti molbu za uslovni otpust, a o njoj odlučuje veće suda koji je odlučivao u prvom stepenu.

Nakon sto veće utvrdi da ne postoje razlozi za odbacivanje podnete molbe, zatražiće izveštaj od zavoda u kojem osuđeni izdržava kaznu zatvora o njegovom vladanju i drugim okolnostima koje pokazuju da li je postignuta svrha kažnjavanja, kao i izveštaj poverenika iz organa uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija.

Sledeći korak podrazumeva zakazivanje ročišta za odlučivanje o molbi za puštanje na uslovni otpust, na koje se pozivaju: osuđeni, ako sud oceni da je njegovo prisustvo potrebno, branilac, ako ga ima, javni tužilac koji postupa pred sudom koji odlučuje o molbi i, ako je izveštaj pozitivan, predstavnik zavoda u kojem osuđeni izdržava kaznu zatvora.

Prilikom ocene da li će se neko lice biti uslovno otpušteno u obzir se uzima ponašanje osuđenog za vreme izdržavanja kazne zatvora, izvršavanja radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni neće izvršiti novo krivično delo dok traje uslovni otpust, odnosno da je postignuta svrha kažnjavanja, a o kojima će se, na zahtev predsednika veća izjasniti predstavnik zavoda u kojem osuđeni izdržava kaznu zatvora, ukoliko je prisutan na ročištu.

Odmah po okončanju ročišta, veće će doneti rešenje kojim odbija ili usvaja molbu za puštanje na uslovni otpust, pri čemu će posebno imati u vidu procenu rizika osuđenog, uspešnost u izvršavanju programa postupanja, raniju osuđivanost, životne okolnosti i očekivano delovanje uslovnog otpusta na osuđenog.

Sud može u odluci o uslovnom otpustu odrediti da uslovno otpušteno lice ispuni neku od obaveza obuhvaćenih zaštitnim nadzorom, kao i neku drugu obavezu predviđenu krivičnopravnim odredbama

U slučaju da osuđeni učini jedno ili više krivičnih dela za koje je izrečena kazna zatvora preko jedne godine, dok je na uslovnom otpustu, sud će uslovni otpust opozvati.

U slučaju da uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je osuđeni izdržao kaznu.

Iako Zakon daje mogućnost da osuđeni sam podnese molbu za uslovni otpust, predlažemo da prilikom podnošenja iste angažujete advokata – branioca radi što efikasnijeg ostvarivanja Vaših prava.

Stojimo Vam na raspolaganju za sve dodatne informacije.

Teodora Veljović, advokatski pripravnik