GUBITAK PRAVA IZ OSIGURANJA

Kada govorimo o saobraćajnim nezgodama, usko povezan pojam sa istima jesu naknada štete i obavezno osiguranje od autoodgovornosti.

Upravo polisa obaveznog osiguranja od autoodgovornosti kod nekih od osiguravajućih društava služi da se od osiguranja nadoknadi materijalna I nematerijalna šteta koje su posledica nezgode. Zahvaljujući tome, lice koje je krivo za nezgodu ne mora da štetu nadoknađuje iz svoje lične imovine.

Međutim, postoje situacije kada će obavezu naknade štete ipak snositi sam krivac, odnosno situacije u kojima dolazi do gubitka prava iz osiguranja.

Naime, Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju predviđa slučajeve u kojima dolazi do gubitka prava iz osiguranja i to su:

1) ako vozač nije koristio motorno vozilo u skladu sa njegovom namenom;

2) ako vozač nije imao vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilom određene kategorije, osim ako je vozilom upravljalo lice koje je kandidat za vozača za vreme obuke za upravljanje vozilom, uz poštovanje propisa kojima je ta obuka regulisana;

3) ako je vozaču oduzeta vozačka dozvola ili je isključen iz saobraćaja ili mu je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, odnosno zaštitna mera zabrane upotrebe inostrane vozačke dozvole na teritoriji Republike Srbije;

4) ako je vozač upravljao motornim vozilom pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice, opojnih droga, odnosno zabranjenih lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci;

5) ako je vozač štetu prouzrokovao namerno;

6) ako je šteta nastala zbog toga što je motorno vozilo bilo tehnički neispravno, a ta je okolnost vozaču vozila bila poznata;

7) ako je vozač posle saobraćajne nezgode napustio mesto događaja, a da nije dao svoje lične podatke i podatke o osiguranju.

Ovo je samo jedan od razloga zbog kojih savetujemo da se u slučaju saobraćajne nezgode pozove policija radi vršenja uviđaja i obavljanja alko-testiranja. Ukoliko su ispunjeni neki od pomenutih uslova, oštećeno lice će moći štetu da naplati od osiguranja, ali će osiguranje, odnosno osiguravajuće društvo celokupan iznos koji je isplatio oštećenom licu potraživati kasnije od krivca, tj. lica koje je nezgodu skrivilo.

Takav zahtev osiguravajuće društvo će obično istaći putem tužbe protiv krivca. U pitanju je tzv. regresni tužbeni zahtev. Neretko će se desiti da osiguranje krivca pozove u svojstvu umešača i u parnicu koju protiv osiguranja vodi oštećeno lice, jer krivac ima interes da se takva parnica okonča u korist osiguranja.

Veoma je važno prilikom prijema takve tužbe ispratiti nalog suda, u smislu da li je dat nalog da se obavezno podnese odgovor na tužbu. Takođe, neophodno je sve dokazne predloge izneti na prvom ročištu za glavnu raspravu, odnosno na pripremnom ročištu, jer kasnije to neće biti moguće.

Zbog svega napred navedenog, a kako su iznosi koje osiguranja isplaćuju oštećenim licima nekada višemilionski, savetujemo da se u slučaju prijema tzv. regresne tužbe od osiguranja konsultuje stručno lice radi zastupanja.

Za dodatne informacije u vezi ove, ali i drugih tema vezanih za naknadu  štete, budite slobodni da nas kontaktirate.

Katarina S. Božović, advokat