IZDRŽAVANJE SUPRUŽNIKA, ODNOSNO BIVŠEG SUPRUŽNIKA PO PRESTANKU BRAKA

Iako je najčešći i najpoznatiji oblik izdržavanja ono koje podrazumeva izdržavanje dece po prestanku bračne zajednice, još jedan vid izdržavanja predstavlja i izdržavanje kako bračnog druga, tako i bivšeg supružnika po prestanku braka. Uslovi utvrđeni za ostvarivanje izdržavanja su isti u oba slučaja i utvrđeni su Porodičnim zakonom.

U skladu sa Zakonom, supružnik ima pravo na izdržavanje ukoliko su ispunjene dve pretpostavke:

• da nema dovoljno sredstava za život i
• da je nesposoban za rad ili je nezaposlen,

pri čemu je reč o pravnim standardima koji su svoju konkretizaciju dobili kroz sudsku praksu i teoriju.

Međutim, pravo na izdržavanje ne može se ostvarati u dva slučaja: ukoliko je supružnik u vreme sklapanja ništavog ili rušljivog braka znao za uzrok ništavosti odnosno rušljivosti, kao i ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.

Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca, koje zavise od zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, kao i mogućnostima dužnika izdržavanja (njegovi prihodi, mogućnost za zaposlenje i sticanje zarade, njegova imovina, njegove lične potrebe, obaveza da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja).

Izdržavanje se po pravilu određuje u novcu, međutim, može se odrediti i na drugi način, ali samo ako se poverilac i dužnik izdržavanja o tome sporazumeju.

Tužba za izdržavanje supružnika može se podneti tokom trajanja braka, odnosno najkasnije do zaključenja glavne rasprave u bračnom sporu. Ipak, Zakonom je utvrđen izuzetak od ovog pravila, na osnovu koga bivši supružnik koji nije podneo tužbu za izdržavanje u bračnom sporu iz opravdanih razloga, istu može podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestanka braka, odnosno od dana kada mu je učinjeno poslednje faktičko davanje na ime izdržavanja, pri čemu će tužbeni zahtev biti usvojen samo ukoliko su uslovi od kojih zavisi pravo na izdržavanje postojali u vreme prestanka braka i još uvek postoje u vreme zaključenja glavne rasprave u sporu za izdržavanje.

Za razliku od izdržavanja između drugih subjekata koje može trajati i neodređeno vreme, izdržavanje između supružnika ne može trajati duže od 5 godina po prestanku braka. Izuzetno, izdržavanje supružnika po prestanku braka može se produžiti i posle isteka roka od pet godina ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi.

Obaveza izdržavanja prestaje:

• istekom vremena na koje je dosuđena,
• smrću poverioca ili dužnika izdržavanja,
• kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje,
• kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično,
• kada poverilac izdržavanja sklopi novi brak, odnosno vanbračnu zajednicu.

U ovim sporovima nadležan je Osnovni sud u prvom, a Viši sud u drugom stepenu, pri čemu je sam postupak hitan.

Za dodatne informacije u vezi ove, ali i drugih tema vezanih za porodično pravo, možete nas slobodno kontaktirati.

Teodora Veljović, advokatski pripravnik