Kako se zaštiti od mobinga (zlostavljanja na radu)

Gotovo da ne postoji osoba koja ne poznaje nekoga koje pretrpeo zlostavljanje na radu, odnosno nekoga ko je bio „mobingovan“ (engleski izraz koji se kao sinomim zlostavljanju na radu odomaćio u našem svakodnevnom govoru).

Prvenstveno napominjemo da pravo na zaštitu od mobinga imaju sva radno angažovana lica: lica koja se nalaze u radnom odnosu po osnovu ugovora o radu, lica angažovana po osnovu ugovora o delu, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, volonteri, lica zaposlena u državnoj upravi, lica na dopunskom radu, lica koja se nalaze na stručnom usavršavanju ili osposobljavanju kod poslodavca bez zasnivanja radnog odnosa i sl., i to samostalno ili kroz zastupanje koje će sprovesti advokat za mobing.

Zakon definiše mobing kao „svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.“

Dakle, sam pojam mobinga je izuzetno širok, te ćemo u ovom tekstu pokušati da ukažemo na vrste mobinga i načine zaštite od istog.

VRSTE MOBINGA

• Horizontalni mobing

U pitanju je mobing među zaposlenima koji imaju jednak položaj na hijerarhijskoj lestvici kod poslodavca.

• Vertikalni mobing

Reč je o mobingu od strane pretpostavljenog prema podređenom zaposlenom ili obrnuto. (npr. direktor zlostavlja zaposlenog ili zaposleni direktora). Podgrupa ove vrste mobinga koja se često javlja u praksi jeste tzv. strateški mobing koji postoji onda kada pretpostavljeni zlostavlja jednog po jednog zaposlenog sve dok ne uništi celu grupu zaposlenih.

NAČINI ZAŠTITE OD MOBINGA

Pravo da se zatraži zaštita od zlostavljanja na radu zastareva u roku od šest meseci od dana kada je učinjeno zlostavljanje (ukoliko ste zlostavljani učestalo u dužem vremenskom periodu, rok zastarelosti počinje da teče od dana kada je poslednja radnja zlostavljanja izvršena).

Ukoliko trpite zlostavljanje na radu od strane drugog zaposlenog, pre podnošenja tužbe Višem sudu, podnosite poslodavcu zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu.

Međutim, ukoliko trpite zlostavljanje na radu od strane odgovornog lica (npr. direktora) možete da podnesete tužbu Višem sudu, bez prethodnog pokretanja postupka posredovanja.

Ukoliko zbog radnji zlostavljanja Vašem zdravlju preti opasnost ili nenadoknadiva šteta, imate pravo da budete prebačeni u drugu radnu okolinu ili udaljeni sa rada uz nadoknadu zarade, sve do okončanja postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu.

Tužbom za zaštitu od zlostavljanja na radu imate pravo da zahtevate, između ostalog, i naknadu štete usled pretprljenih duševnih bolova, kao i objavljivanje presude u nekom od javnih službenih glasila.

Radi pravilne i blagovremene zaštite u slučajevima mobinga, preporučljivo je da Vam pomoć u zastupanju  pruži advokat za mobing https://bozoviclegal.com/kontakt/.

Advokat Katarina S. Božović