Suvlasnički odnosi

Susvojina je pravo dva ili više lica na fizički nepodeljenoj stvari čiji su delovi idealno određeni. Udeli se mogu odrediti razlomkom (½,¼,¾), ili procentualno (50%). Ako suvlasnički udeli nisu precizno određeni, pretpostavka je da su jednaki.

Osnovna karakteristika susvojine je podeljeno pravo svojine između više lica, tako da svi suvlasnici zajedno imaju pravo svojine u obimu koji odgovara pravu svojine isključivog vlasnika. Suvlasnik ima pravo da stvar drži i koristi je zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom udelu, ali tako da ne povređuje pravo ostalih suvlasnika (suvlasnici na nepokretnosti ne dele kvadrate nego pravo svojine). Susvojina može nastati ugovorom o kupoprodaji, ugovorom o poklonu, ugovorom o deobi zajedničke imovine, testamentom…

Suvlasnici imaju pravo da zajedno upravljaju stvarju, a to upravljanje može biti redovno i vandredno. U poslove redovnog upravljanja spadaju poslovi održavanja stvari i za njih je potrebna saglasnost suvlasnika čiji delovi čine više od jedne polovine, a u slučaju da se ne može postići saglasnost o upravljanju, sud će odlučiti u vanparničnom postupku. Poslovi vanrednog upravljanja su promena namene stvari, otuđenje, zasnivanje hipoteke i stvarne službenosti, za navedene poslove potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Suvlasnik koji se protivi donošenju odluke o poslu vanrednog upravljanja ima pravo da zahteva razvrgnuće (deobu) suvlasništva. Upravljanje poslovima koji proističu iz stvari u suvlasništvu mogu se poveriti upravniku i to može biti neko od suvlasnika ili neko treće lice.

Svaki suvlasnik ima pravo na zaštitu putem samopomoći ili sudskim putem. Zaštitu može ostvariti u odnosu na treća lica (čak i kada ostali suvlasnici ne žele da pokrenu sudski postupak) i od drugih sadržalaca (ako su ga isključili iz sudržavine ili ometaju sudržavinu).

Suvlasnik ima pravo u svako doba da zahteva deobu stvari osim u vreme kad bi ta deoba bila na štetu suvlasnika (npr. u toku žetve). O načinu deobe suvlasnici odlučuju sporazumno (jednoglasno) i mogu izvršiti fizičku deobu ili civilnu deobu (tako što će prodati stvar i podeliti iznos srazmerno veličini udela). U slučaju da se povodom deobe ne može postići saglasnost, onda o deobi odlučuje sud u vanparničnom postupku. Sud najpre pokušava da utvrdi da li je moguća fizička deoba, međutim ako bi ona dovela do znatnog smanjenja vrednosti stvari ili ne bi bila moguća zbog nedeljivosti stvari, onda sledi prodaja. Na primer, ako bi predmet deobe bila kuća, nije realno da jednom suvlasniku pripadne kupatilo i dnevna soba, a drugom kuhinja i spavaca soba. U tom slučaju fizička deoba nije izvodljiva, pa se mora pribeći drugim vrstama deobe. Moguće je da se suvlasnici dogovore da jedan isplati drugog, kao i da se nepokretnost proda trećem licu, a da suvlasnici međusobno podele cenu prema suvlasničkom udelu.

Suvlasnik koji namerava da proda svoj suvlasnički deo dužan je da prvo ponudi ostalim suvlasnicima (ako ih ima više prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima suvlasnik sa većim suvlasničkim udelom). U slučaju povrede prava preče kupovine, imalac tog prava može tužbom pred sudom zahtevati poništaj ugovora o prodaji nepokretnosti i zahtevati da se njemu proda pod istim uslovima.

Budući da iz ove kompleksne teme mogu proisteći razne pravne dileme, u pogledu načina ostvarivanja prava, kao i u pogledu same zaštite, budite slobodni da nas kontaktirate za sve nedoumice putem kontakt telefona ili e-maila.

Advokat Katarina S. Božović