Eksproprijacija nepokretnosti- postupak i određivanje visine naknade

Sigurno najaktuelnija tema prethodnih meseci je pitanje eksproprijacije. Kad, na koji način i pod kojim uslovima privatna svojina može da se ekspropriše, jesu pitanja na koja ćemo pokušati da damo odgovor.

Zaštitu prava svojine reguliše Ustav Republike Srbije prema kom pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Eksproprijacija je zakonom uređen postupak prinudnog prelaska prava svojine iz privatne u državnu. Postupak eksproprijacije se pokreće predlogom za eksproprijaciju i pokreće ga nadležni javni pravobranilac, a rešenje donosi služba opštinske uprave za imovinskopravne poslove na čijoj teritoriji se nepokretnost predložena za eksproprijaciju nalazi.

To znači da ako organ vlasti odluči da napravi put, aerodrom, naselje, školu odnosno površinu javne namene, dužan je da prethodno sprovede postupak eksproprijacije i u tom postupku javni subjekt će oduzeti u celosti ili delimično imovinu nekog privatnog subjekta zarad javnog interesa. Pre podnošenja samog predloga mora se utvrditi javni interes i to se vrši rešenjem Vlade RS. Postupak po predlogu sprovodi i rešenje donosi služba opštinske uprave nadležna za imovinskopravne poslove opštine na čijoj se teritoriji nepokretnost nalazi, a korisnik eksproprijacije je dužan da na osnovu predloga podnese zahtev za zabeležbu eksproprijacije u katastru nepokretnosti.

Po pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji opštinska uprava je dužna da odmah bez odlaganja zakaže i održi raspravu za sporazumno određivanje naknade za eksproprisanu vrednost. Korisnik eksproprijacije je dužan da dostavi ponudu o visini naknade u roku od 15 dana. Ukoliko korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik postignu sporazum o visini naknade, ovaj sporazum ima snagu izvršne isprave. U slučaju da se ne postigne saglasnost u roku od 2 meseca, spisi se dostavljaju nadležnom osnovnom sudu, gde će se visina utvrđivati u vanparničnom postupku. Postupak je hitan i vodi se po službenoj dužnosti, a odlučuje se u veću sastavljenom od jednog sudije kao predsednika veća i dvojice sudija porotnika. Cilj i svrha vođenja sudskog postupka je da se obezbedi ravnopravnost stranaka u postupku eksproprijacije, a posebno da se pri obračunu vrednosti očuva princip ekvivalentnosti uzajamnih davanja. Sud zakazuje ročište i daje mogućnost korisniku eksproprijacije i ranijem sopstveniku mogućnost da se izjasne o obliku, obimu i visini naknade, kao i da predlože dokaze o vrednosti nepokretnosti, koji se pribavljaju po službenoj dužnosti. Mogu se izvesti i drugi predloženi dokazi ukoliko sud nađe da su od značaja za određivanje naknade, a po potrebi može se odrediti i veštačenje.

Želimo da napomenemo da prilikom određivanja naknade za eksproprisanu imovinu nadležni organ uprave pribavlja procenu vrednosti predmetne imovine od odgovarajuće poreske uprave. Navedena procena vrši se bez izlaska na teren i rezultat je prosečnih cena zemljišta ili drugih nepokretnosti na predmetnoj lokaciji, bez upuštanja u analizu svake pojedinačne situacije. Nakon toga, nadležni organ uprave po pravilu angažuje veštaka odgovarajuće struke radi procene vrednosti objekata, zemljišta, poljoprivrednih kultura…

U velikom broju predmeta pomenuta procena putem angažovanog veštaka od strane korisnika eksproprijacije ne odgovara tržišnoj vrednosti imovine koja je predmet eksproprijacije, pa se tako može desiti da budete nezadovoljni procenom vrednosti zemljišta koje se oduzima. Naš savet je da tražite stručno veštačenje od strane sudskog veštaka odgovarajuće struke, a angažovanje advokata sa iskustvom u postupku eksproprijacije daće Vam sigurnost da eksproprijacija ne bude na Vašu štetu, već da bude adekvatno i brzo plaćena.

Ukoliko imate neku nedoumicu ili Vam je potrebno dodatno pojašnjenje budite slobodni da nas kontaktirate putem kontakt telefona ili e-maila.

Advokat Katarina S. Božović