Testament- vrste, uslovi i razbaštinjenje nužnih naslednika

Prema važećem Zakonu o nasleđivanju, testament može da sačini svako lice koje je navršilo petnaest godina života i koje je sposobno za rasuđivanje.

Testament (zaveštanje) jeste najefikasniji način raspolaganja svojom imovinom za slučaj smrti, iz više razloga.

U nastavku teksta, testamentom ćemo označavati tu poslednju izjavu volje, a lice koje sačinjava testament nazvaćemo zaveštalac.

Prvenstveno, sama činjenica da postoji nekoliko vrsta testamenta podrazumeva da ukoliko trenutno niste u mogućnosti da sačinite npr. svojeručni testament, možete da sačinite usmeni testament pred svedocima i sl.

VRSTE TESTAMENTA

U našem pravnom sistemu postoji čak 9 različitih vrsta testamenta (svojeručni, pismeno zaveštanje pred svedocima, sudski, konzularni, međunarodni, brodski, vojni, usmeni i testament sačinjen pred javnim bečežnikom), a u nastavku ćemo pojasniti koje to uslove moraju da ispune vrste testamenta koje su u praksi najčešće.

Zbog čega je važno da poznajemo uslove koji prilikom zaključenja testamenta moraju biti ispunjeni? Zato što u slučaju da samo jedan od njih nije ispunjen, testament ne proizvodi pravna dejstva (reč je o strogo formalnom pravnom poslu).

SVOJERUČNI TESTAMENT– za punovažnost ovog testamenta dovoljno je da zaveštalac bude lice koje je pismeno, odnosno lice koje ume da čita i piše. Kao što i sam naziv kaže, zaveštalac ovaj testament sačinjava svojeručno i potpisuje.

PISMENO ZAVEŠTANJE PRED SVEDOCIMA– u ovom slučaju reč je o testamentu koji je već sačinjen, a zaveštalac ga pred dva svedoka prizna za svoj, izjavi da je to njegova poslednja volja i potpiše ga, nakon čega se na testament potpisuju i svedoci.

SUDSKI TESTAMENT– ukoliko je zaveštalac pismeno lice, sud će po njegovom kazivanju sačiniti testament, koji će on pročitati, priznati ga za svoj i potpisati. Ukoliko zaveštalac nije u stanju tako sačinjen testament da pročita, onda će mu isti pročitati sud pred dva svedoka.

KONZULARNI TESTAMENT– ukoliko se nalazite u inostranstvu, po istim pravilima i uslovima koji važe kod sudskog testamenta, testament može da sačini konzularni ili diplomatski predstavnik naše države u inostranstvu.

MEĐUNARODNI TESTAMENT– specifična vrsta testamenta, koji može biti sačinjen na bilo kom jeziku, rukom ili na drugi način, uvek u pismenom obliku, ali ga zaveštalac ne mora svojeručno potpisati. Zaveštalac može zatražiti da se drugo lice u njegovo ime potpiše na zaveštanju a ovlašćeno lice će to zabeležiti na zaveštanju. Ovlašćena lica za sačinjavanje ovog testamenta jesu sudija, konzularni ili diplomatski predstavnik naše države u inostranstvu, zapovednik broda, komandir čete ili drugi starešina, kao i javni beležnik. Ovaj oblik testamenta nosi naziv „međunarodni“ jer je punovažan bez obzira na mesto gde je sačinjenoi na to gde se nalaze zaveštaočeva dobra, kao i bez obzira na državljanstvo zaveštaoca, njegovo prebivalište ili boravište.

USMENI TESTAMENT– kada su u pitanju neke izuzetne okolnosti usled kojih zaveštalac ne može da sačini pismeno zaveštanje, zaveštalac usmeno saopštava svoju poslednju volju pred tri istovremeno prisutna svedoka, koji su zatim dužni da tu volju bez odlaganja prenesu u pismeni oblik i predaju sudu ili tu poslednju volju zaveštaoca prenesu usmeno pred sudom. Međutim, usmeni testament prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjeno.

JAVNOBELEŽNIČKI TESTAMENT– vrsta testamenta koju sačinjava javni beležnik u formi javnobeležničkog zapisa.

Veovatno ste primetili da tzv. testamentalni ili zaveštajni svedoci imaju veoma važnu ulogu pri sačinjavanju testamenta, te pored toga što su obavezni uslov kod pojedinih vrsta testamenta, njihovo prisustvo povećava stepen sigurnosti kod ovakvih pravnih poslova i sprečava manipulacije, naročito kada su u pitanju lica koja sačinjavaju testament u dubokoj starosti.

Stoga, zaveštajni svedok mora biti lice koje je pismeno, punoletno i potpuno poslovno sposobno (osim kod usmenog zaveštanja, kada lice ne mora biti pismeno). Zaveštajni svedok ne može biti lice koje je zaveštaocu krvni srodnik u pravoj liniji, pobočni srodnik zaključno sa četvrtim stepenom srodstva, tazbinski srodnik zaključno s drugim stepenom srodstva, srodnik po usvojenju, supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, staralac, bivši staralac, štićenik ili bivši štićenik (osim kod usmenog zaveštanja, zbog izuzetnih okolnosti).

Ukoliko imate nedoumice u pogledu vrste ili forme testamenta, preporučljivo je da Vam pomoć pruži advokat za nasledno pravo.

RAZBAŠTINJENJE NUŽNIH NASLEDNIKA

U praksi ljudi često pogrešno misle da se možete tek tako odreći deteta, roditelja, brata, sestre ili nekog drugog srodnika, pa se tako neretko dešava da u novinama ili drugim medijima pročitamo kako se npr. otac odrekao sina. Međutim, sa pravnog stanovišta takvo „odricanje“ nema nikakvo dejstvo. Niko se ne može odreći bilo koga. Međutim, ono što može imati karakter odricanja jeste mogućnost koju nam upravo testament pruža, a to je tzv. razbaštinjenje nužnih naslednika.

Prvi oblik razbaštinjenja jeste isključenje nužnih naslednika.  Ukoliko nekoga ko bi po zakonu morao da Vas nasledi želite da isključite iz nasleđivanja, to možete učiniti testamentom navodeći neki od zakonom taksativno pobrojanih razloga za isključenje-uvredljiv ili grub odnos naslednika prema zaveštaocu, zatim umišljajno izvršenje krivičnog dela prema zaveštaocu ili njegovim bliskim srodnicima, kao i ukoliko se naslednik odao nepoštenom životu ili neradu.

Da bi isključenje nužnih naslednika proizvodilo pravna dejstva, potrebno je da razlog za isključenje naslednika postoji u momentu smrti zaveštaoca.

Drugi oblik razbaštinjenja jeste lišenje nužnih naslednika, takođe putem testamenta. U ovom slučaju zaveštalac lišava nasledstva prezaduženog potomka ili potomka koji je rasipnik, i to u korist potomaka od tog lica kojeg lišava nasledstva.

Testament se uvek, ma u kojoj formi bilo, mora sačiniti LIČNO (niko ne može u Vaše ime da sačini testament), međutim pomoć u tome, svojim savetima, može Vam pružiti advokat za nasledno pravo, a sve u cilju izbegavanja rizika u pogledu ispunjenosti uslova i forme testamenta.

Za sva dodatna pojašnjenja ili nedoumice koje imate povodom sačinjavanja testamenta ili naslednog prava, budite slobodni da nas kontaktirate, putem https://bozoviclegal.com/kontakt/.

Advokat Katarina S. Božović