Ugovor o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju jeste sa stanovišta naslednog prava i statusa koji uživa pri raspravljanju zaostavštine jedan od najznačajnih ugovora u našem pravu, čije zaključivanje nosi sa sobom određene rizike, upravo zbog specifične prirode ugovora i posledica do kojih dovodi.

Ovaj ugovor zaključuju dve ugovorne strane i to:

Primalac izdržavanja– lice koje se obavezuje da će nakon njegove smrti na davaoca izdržavanja preći neko njegovo pravo (najčešće pravo svojine na nepokretnostima) i

Davalac izdržavanja– lice koje se obavezuje da primaoca izdržavanja do njegove smrti izdržava i snosi troškove sahranjivanja.

Prvenstveno napominjemo da ovaj ugovor, kao i svaki drugi, predstavlja saglasnost volja dveju strana. Ta činjenica podrazumeva da su ugovorne strane slobodne da na ime davanja drugoj strani ugovore bilo šta oko čega postignu dogovor.

Međutim, u praksi, najčešće se primalac izdržavanja obavezuje da nakon smrti njegovo pravo svojine na nepokretnosti može preći na davaoca izdržavanja, dok se davalac izdržavanja obavezuje da primaocu izdržavanja sve do njegove smrti obezbeđuje hranu, lekove, odgovarajuću negu i lečenje, odeću i obuću, kao i da mu obezbedi sredstva za svakodnevne uobičajene potrebe.

Iako se ovaj ugovor načelno može zaključiti između bilo kojih lica, propisana su određena ograničenja.

Naime, u praksi se najčešće dešava da ovakav ugovor zaključuju starija lica, te kako se ne bi dešavalo da neko iskoristi njihovo slabo zdravstveno stanje ili činjenicu da ne mogu da se staraju sami o sebi i pravilno rasudjuju, zakonodavac je predvideo da se ovakav ugovor ne može zaključiti sa fizičkim ili pravnim licem koje je u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti već u obavezi da se stara o primaocu izdržavanja (npr. medicinsko osoblje), osim ukoliko je prethodno dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva za zaključenje ugovora. Ukoliko se ugovor o doživotnom izdržavanju zaključi uprkos propisanoj zabrani, takav ugovor je apsolutno ništav i ne proizvodi nikakva pravna dejstva.

NASLEDNOPRAVNA DEJSTVA UGOVORA O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU

Ugovor o doživotnom izdržavanju i njegova dejstva u našem pravu uređeni su Zakonom o nasleđivanju, što nikako nije slučajnost.

Imovina koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i njome se ne mogu namiriti čak ni nužni naslednici primaoca izdržavanja.

Za razliku od drugih pravnih poslova iz domena naslednog prava (npr.testamenta), usled kojih nužni delovi ne smeju biti povređeni i nužni naslednici imaju pravo da potražuju namirenje svog nužnog dela, kod ugovora o doživotnom izdržavanju u pogledu imovine koja je pripadala primaocu izdržavanja i koja je predmet  ovog ugovora, nakon njegove smrti nužni naslednici se ne mogu pozivati na pravila o povredi nužnog dela.

Međutim, ova specifična naslednopravna dejstva ugovora o doživotnom izdržavanju ne isključuju primenu opštih pravila obligacionog prava o prestanku ugovora i to usled raskida i poništaja ugovora.

Svaka ugovorna strana može da zahteva raskid ugovora ukoliko tokom njegovoj izvršavanja nastupe uzroci usled kojih njihov međusobni odnos postane nepodnošljiv. U tom slučaju, primalac izdržavanja je dužan da davaocu izdržavanja vrati naknadu za ono što je na ime izdržavanja od njega primio do momenta raskida ugovora. Međutim, ukoliko je do raskida došlo krivicom jedne ugovorne strane, onda druga strana ima pravo na pravičnu naknadu (visinu pravične naknade u svakom pojedinačnom slučaju utvrđuje sud).

Takođe, svaka ugovorna strana može zahtevati raskid ugovora ukoliko su se nakon zaključenja ugovora okolnosti toliko promenile da je ispunjenje ugovora postalo znatno otežano.

Konačno, pored raskida, postoji i mogućnost poništaja ovog ugovora. Naime, ugovor o doživotnom izdržavanju je klasični aleatorni ugovor-ugovor kod kog u momentu zaključenja nisu poznati visina i uzajamni odnos prestacija, odnosno konkretno u slučaju ugovora o doživotnom izdržavanju-ne zna se koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja (ne zna se koliko dugo će primalac izdržavanja živeti). Stoga, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ukoliko zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja, i to na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja.

OVERA UGOVORA PRED JAVNIM BELEŽNIKOM (NOTAROM)

Konačno, napominjemo da je ugovor o doživotnom izdržavanju strogo formalni pravni posao. Mora biti zaključen u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave, jer u protivnom neće proizvoditi pravna dejstva.

Prilikom overe ugovora javni beležnik je dužan da ugovorne strane naročito upozori na posledice zaključenja ovog ugovora u naslednopravnom smislu.

Međutim, kako smo već pomenuli, činjenica da je ugovor zaključen i overen pred javnim beležnikom ne isključuje mogućnost raskida ili poništaja ugovora ukoliko su ispunjeni za to zakonom predviđeni uslovi.

Ukoliko nameravate da zaključite ugovor o doživotnom izdržavanju ili imate određena pitanja i nedoumice povodom istog, naša advokatska kancelarija Vam stoji na raspolaganju.

 

Advokat Katarina S. Božović