Kako se zaštiti od nasilja u porodici

Nasilje u porodici, nažalost, predstavlja gorući problem u našem okruženju, a u uslovima vanrednog stanja i polcijskog časa kojima je kretanje građana ograničeno mogućnost vršenja nasilja nad žrtvom je znatno olakšana.

U cilju pomoći (potencijalnim) žrtvama nasilja u ovom tekstu ćemo nastojati da objasnimo koji su načini zaštite od nasilja u porodici, kao i same postupke radi zaštite od istog.

Na samom početku napomenućemo da je problem nasilja u porodici obrađen u našem pozitivnom pravu kroz tri zakona: Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Porodični zakon i Krivični zakonik.

Stoga, objasnićemo šta svaki od ovih zakona predviđa, te se nadamo da ćete na osnovu takvog objašnjenja uspeti da uočite razlike među njima, i to naročito vezano za efikasnost mera koje pobrojani zakoni propisuju.

ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI

Ovaj zakon predstavlja novinu u našem pozitivnom pravnom sistemu. Usvojen je 2016. godine, kao rezultat borbe da se nasilje u porodici što efikasnije spreči.

Kao što i sam naziv zakona kaže njegov cilj jeste prevencija nasilja u porodici.

U smislu ovog zakona, nasilje u porodici jeste svaki akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja.

Ono što je važno da znate jeste činjenica da se nasilje ne mora prijaviti isključivo policiji ili javnom tužilaštvu. Nasilje možete da prijavite centru za socijalni rad, domu zdravlja, školskoj ustanovi, kao i svim ostalim državnim organima, ustanovama ili organizacijama. Svaki organ je dužan da kada dobije saznanja o nasilju koje se vrši isto bez odlaganja prijavi policiji, odnosno javnom tužilaštvu. To zapravo znači da pobrojanim organima nasilje ne mora biti direktno prijavljeno, već mogu i sami da prepoznaju da se u konkretnom slučaju radi o nasilju u porodici (npr.lekar prilikom pregleda uoči tragove fizičkog ili drugog nasilja na žrtvi).

Ovim zakonom predviđena je obaveza obučenog policijskog službenika da po podnošenju prijave sačini tzv. Procenu rizika. Takvu procenu policijski službenik sačinjava uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti: da li je potencijalni učinilac ranije izvršio nasilje u porodici, da li poseduje oružje, da li je mentalno bolestan i sl. Ukoliko proceni da je rizik takav da žrtvi preti neposredna opasnost od nasilja u porodici, o tome obaveštava nadležno javno tužilaštvo, kao i centar za socijalni rad.

U tom slučaju, policijski službenik izriče hitnu meru potencijalnom učiniocu. Te mere mogu da budu: mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.

Tako izrečena mera može trajati najduže 48 časova, ali je sud, na obrazloženi predlog javnog tužioca, može produžiti za još 30 dana. Ukoliko potencijalni učinilac u predviđenom vremenskom periodu prekrši hitnu meru, automatski će biti kažnjen kaznom zatvora u trajanju do 60 dana.

Ovim zakonom previđeno je i posebno vođenja evidencije o svim prijavljenim slučajevima nasilja u porodici, kao i o izrečenim hitnim merama.

Dakle, ovaj zakon i postupak po pravilima ovog zakona predstavljaju način sprečavanja da do izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici ne dođe.

PORODIČNI ZAKON

Porodični zakonom previđene su mere zaštite od nasilja u porodici.

Kada je reč o primeni ovih pravila, karakteristično je to da je nadležan isključivo sud, dakle ne policija ili javno tužilaštvo.

Pri tom, članovima porodice se smatraju supružnici ili bivši supružnici, deca, roditelji, ostali krvni, tazbinski ili adoptivni srodnici, lica koja žive ili su živela u istom domaćinstvu, vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri, kao i lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Mere zaštite koje sud može da izrekne jesu: izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti; zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice, kao i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

Ove mere mogu trajati najduže godinu dana, s tim što ih sud može produžavati sve dok za to postoji opravdan razlog.

U slučaju kršenja takvih mera, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

KRIVIČNI ZAKONIK

Krivičnim zakonikom predviđene su kazne u slučaju izvršenja krivičnog dela nasilja u porodici.

Dakle, nakon što javni tužilac podnese sudu optužni predlog ili optužnicu, te sud utvrdi postojanje krivice, izreći će okrivljenom kaznu u zavisnosti od toga kakvu posledicu je delo imalo.

Tako, Krivični zakonik predviđa da ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Dalje, ako je pri izvršenju tog krivičnog dela korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, učinilac tog dela biće kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina.

Međutim, ako je usled izvršenja takvog krivičnog dela nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu, učinilac ćebiti kažnjen zatvorom od dve do deset godina.

Ukoliko je kao posledica krivičnog dela nastupila smrt člana porodice, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina, a ako je član porodice maloletno lice učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina.

Naša kancelarija Vam stoji na raspolaganju u postupku zaštite od nasilja u porodici.

Advokat Katarina S. Božović