Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode

U praksi se dešava da određeno lice bude lišeno slobode ili čak osuđeno, a da se kasnije ispostavi da je to bilo neosnovano i lica budu puštena na slobodu. Nastalu neprijatnu situaciju donekle moze ublažiti Ustavom i zakonom priznato pravo na naknadu štete.

Tako, član 35. Ustava Republike Srbije utvrđuje sledeće: “Ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom”. Postupak za ostvarivanje ovog prava detaljnije je uređen Zakonikom o krivičnom postupku.

U skladu sa ZKP- om neosnovano lišenim slobode smatra se lice:
1) koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka, ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena, ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom;
2) koje je izdržavalo kaznu zatvora, a povodom zahteva za ponavljanje krivičnog postupka ili zahteva za zaštitu zakonitosti, izrečena mu je kazna zatvora u kraćem trajanju od izdržane kazne, ili je izrečena krivična sankcija koja se ne sastoji u lišenju slobode, ili je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne;
3) koje je bilo lišeno slobode duže vremena nego što traje krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode koja mu je izrečena;
4) koje je usled greške ili nezakonitog rada organa postupka lišeno slobode ili je lišenje slobode trajalo duže ili je duže zadržano u zavodu radi izvršenja krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.

Međutim, ovo pravo ne može ostvariti lice koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode.

Sa druge strane, neosnovano osuđenim se smatra lice prema kome je bila pravnosnažno izrečena krivična sankcija ili koje je oglašeno krivim a oslobođeno od kazne, a povodom vanrednog pravnog leka je novi postupak pravnosnažno obustavljen ili je optužba pravnosnažno odbijena ili je okončan pravnosnažnom oslobađajućom presudom.
Ipak, ni ovo lice neće imati pravo na naknadu štete u 2 slučaja:
1) ako je svojim lažnim priznanjem ili na drugi način namerno prouzrokovao svoju osudu, osim ako je na to bio prinuđen;
2) ako je do obustave postupka ili odbijanja optužbe došlo zbog toga što je u novom postupku oštećeni kao tužilac, odnosno privatni tužilac, odustao od gonjenja, ili što je oštećeni odustao od predloga, a do odustanka je došlo na osnovu sporazuma sa okrivljenim.

ZKP postavlja jedan uslov koji je neophodno ispuniti, kako bi se tužba za naknadu štete u navedenim slučajevima uopšte mogla podneti nadležnom sudu, a koji se tiče dužnosti oštećenog da podnese zahtev ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa radi postizanja sporazuma o postojanju štete i vrsti i visini naknade.O podnetom zahtevu za naknadu štete odlučuje Komisija za naknadu štete.

Rok za odlučivanje o zahtevu iznosi tri meseca od dana podnošenja, pa ukoliko Komisija ne odluči o istom u roku ili zahtev ne usvoji oštećeni može nadležnom sudu podneti tužbu za naknadu štete, koja se podnosi protiv Republike Srbije. Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva, tužba za naknadu štete se može podneti u odnosu na preostali deo zahteva.

Pod određenim uslovima i naslednici oštećenih imaju pravo na naknadu štete. Tako, naslednici nasleđuju samo pravo oštećenog na naknadu imovinske štete, a ako je oštećeni već istakao zahtev, naslednici mogu nastaviti postupak samo u granicama već postavljenog zahteva za naknadu imovinske štete.
Naslednici oštećenog mogu posle njegove smrti nastaviti postupak za naknadu štete, odnosno pokrenuti postupak ako je oštećeni umro pre isteka roka zastarelosti i nije se odrekao zahteva.

Pravo oštećenog na naknadu štete zastareva u roku tri godine od dana pravnosnažnosti prvostepene odbijajuće ili oslobađajuće presude, odnosno pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim je postupak obustavljen ili je optužba odbijena, a ako je povodom žalbe rešavao apelacioni sud – od dana prijema odluke apelacionog suda.

U situacijama u kojima je neosnovano lišenje slobode ili neosnovana osuda nekog lica prikazivana preko sredstava
javnog informisanja, čime je bio povređen ugled tog lica, sud će na njegov zahtev, objaviti u sredstvu javnog informisanja saopštenje o odluci iz koje proizilazi neosnovanost lišenja slobode, odnosno neosnovanost osude.

Ako slučaj nije prikazivan preko sredstava javnog informisanja, ovakvo saopštenje se na zahtev tog lica može dostaviti državnom i drugom organu, preduzeću i drugom pravnom ili fizičkom licu kod koga je oštećeni u radnom odnosu.

Pravo na podnošenje ovog zahteva, posle smrti osuđenog lica pripada još i njegovom bračnom drugu, licu sa
kojim je živelo u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života, deci, roditeljima, braći i sestrama, pri čemu se isti može podneti i ako nije podnesen zahtev za naknadu štete.

Ostećeni takođe mogu pokrenuti postupak za ostvarivanje prava na priznavanje radnog staža ili staža osiguranja.
To znači da se oštećenom, kome je radni odnos ili svojstvo osiguranika socijalnog osiguranja prestalo, priznaje radni staž, odnosno staž osiguranja kao da je bilo na radu za vreme za koje je zbog neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude staž izgubilo.

Stojimo Vam na raspolaganju za sve dodatne informacije ukoliko imate nedoumice po ovom pitanju.

Teodora Veljović, advokatski pripravnik