Naknada štete zbog smrti bliskog lica

Naknada štete predstavlja oblast prava kojom se naša kancelarija pretežno bavi.

Najčešće se zastupanje u postupcima naknade štete odnosi na naknadu štete usled pretprljenog oštećenja nekog materijalnog dobra, lakše ili teže telesne povrede…međutim, nažalost, česti su slučajevi u kojima zastupamo članove porodice radi naknade štete usled pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti bliskog lica.

Štetni događaji o kojima je reč u ovakvim postupcima jesu  smrtni slučajevi koji su nastupili kao posledica saobraćajne nezgode ili povrede na radu (neretko su u pitanju slučajevi pada građevinskih radnika na gradilištima).

Prvenstveno ćemo napomenuti koji članovi porodice umrlog lica prema Zakonu o obligacionim odnosima imaju pravo na naknadu štete ove vrste- bračni drug, deca i roditelji uvek, a braća i sestre ukoliko je između umrlog i njih postojala trajnija zajednica života.

Kada su u pitanju saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom, sam postupak naknade štete ne razlikuje se u mnogome od klasičnog postupka- podnosi se odštetni zahtev nadležnom osiguravajućem društvu (osiguravajuće društvo kod kojeg osigurano vozilo koje je skrivilo nezgodu), pribavlja se zapisnik o uviđaju iz nadležnog tužilaštva i čeka se odluka Društva.

Uobičajeni iznosi koji se isplaćuju u ovakvim situacijama jesu:
Roditelji i deca umrlog- 1.000.000,00- 1.050.000,00 dinara;
Supružnik umrlog- 800.000,00 dinara;
Brat ili sestra umrlog: 600.000,00 dinara.

Ukoliko je uzročno posledična veza između saobraćajne nezgode i umrlog (poginulog) nesporna, osiguravajuće društvo isplaćuje navedenim srodnicima naknadu štete u mirnom, vansudskom postupku, kroz par meseci.

Ukoliko je pak sporna uzročno posledična veza, naknada štete se dalje mora ostvarivati u parničnom postupku pred sudom, koji traže duže (1-3 godine).

Sa druge strane, kada do smrti dođe npr. usled pada na gradilištu ili usled neke druge fatalne povrede na radu, najčešće poslodavci ne isplaćuju pune iznose mirnim putem, već se naknada štete mora ostvarivati u parničnom postupku pred sudom i to po osnovu objektivne odgovornosti za štetu (odgovornost usled obavljanja tzv.opasjne delatnosti).

Što se tiče iznosa naknade štete u ovakvim slučajevima, važe ista pravila kao i iznosi navedeni ranije u tekstu.

Suštinski, zakonom nije precizno određena visina naknade štete, te ja odmeravanje visine ostavljeno sudu na ocenu. Međutim kako bi se jedna takva subjektivna kategorija poput pretrpljenih duševnih bolova (koja se razlikuje od čoveka do čoveka i ne može se precizno utvrditi), u sudskoj praksi su se ustalili iznosi koje smo napred napomenuli kao vid objektivizacije takve kategorije.

Ukoliko imate bilo kakva pitanja povodom ove teme, naša kancelarija Vam stoji na raspolaganju.

Advokat Katarina S. Božović