Povreda ugleda i časti kroz medije i društvene mreže

Osnovna uloga medija sastoji se u tome da građani budu istinito, potpuno i blagovremeno obavešteni o pitanjima od javnog značaja, pri čemu je način na koji to čine praćen ograničenjima u pogledu poštovanja pretpostavke nevinosti, zaštitom dostojanstva ličnosti i zaštitom prava na privatnost i lični zapis. Međutim, svedoci smo činjenice da se mediji često ne rukovode proklamovanim principima, već iznose neistinite informacije kojima se krše prava građana, u prilog čemu govori veliki broj pokrenutih sudskih postupaka, ali i pravnosnažnih presuda donetih u korist tužilaca protiv medija.

Počev od načina njihovog osnivanja, pa do odgovornosti, oblast medija je regulisana Zakonom o javnom informisanju i medijima. Ovim zakonom je predviđeno da se informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis (pismo, dnevnik, beleška i sl.), zapis lika (fotografski, video i sl.) kao i zapis glasa ne može objavljivati bez pristanka lica čijeg se privatnog života ta informacija tiče. Izuzetno, takva informacija može biti objavljena i bez pristanka ukoliko  u konkretnom slučaju interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje (interes nacionalne bezbednosti, upozorenja na opasnost i sl.)

Lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa gore pomenutim zakonom zabranjeno, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. Nematerijalna šteta je najčešći vid štete u ovim sporovima i sastoji se od pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti, pri čemu čast predstavlja subjektivnu kategoriju, odnosno mišljenje koje čovek ima sam o sebi, dok je ugled mišljenje koje sredina ima o pojedincu i čini objektivnu kategoriju. Prilikom dosuđivanja naknade štete sud vodi računa o jačini duševnih bolova, njihovom trajanju i značaju povređenog dobra, kao i da li je tužilac preduzeo određene radnje ne bi li šteta bila manja, odnosno da li je tražio da se objavi ispravka neistinite informacije.

Jedna od akteuelnih tema koja se pominje svaki put kada mediji pišu o krivičnim postupcima je povreda pretpostavke nevinosti. Pretpostavka nevinosti predstavlja pravo svakog lica da se ne smatra učiniocem krivičnog dela sve dok sud ne utvrdi njegovu krivicu, što je kao princip proklamovano Ustavom RS. Do povrede ove pretpostavke dolazi kada mediji u javnosti neistinitim ili nepotpunim navodima stvaraju ubeđenje o krivici okrivljenog, pa se postavlja pitanje da li će postupajuće sudije u krivičnom postupku uspeti da odole pritisku javnosti i donesu valjanu presudu, objektivno i nepristrasno.

Zaštita prava i interesa pred sudom u pogledu ove pravne stvari inicira se podnošenjem tužbe Višem sudu, koji je stvarno nadležan u ovim postupcima, dok su iznosi koji se dosuđuju u rasponu između 150.000 i 450.000 dinara.

Bitno je naglasiti da bez obzira da li je objavljivanje informacija kojima se narušava ugled i čast nekog lica izvršeno u okviru nekog medija (tv, radio, novine…) ili na internetu, odgovornost je ista. Objavljivanje informacija sa ciljem omalovažavanja, neovlašćeno fotografisanje i video snimanje nekog lica čime se zadire u njegov lični život, kao i objavljivanje tudjeg spisa i snimka, sankcionisano je Krivičnim zakonikom, dok se u parničnom postupku može tražiti naknada štete zbog pretrpljenih duševnih bolova I to nezavisno do eventualnbo pretrpljene materijalne štete. Ovo ukazuje da su pravila koja važe za ponašanje u javnom prostoru proširena i na društvene mreže i da zakon jednako kažnjava radnje koje predstavljaju povredu prava ličnosti, bez obzira na okruženje u kom se to ponašanje manifestuje. U tom smislu, a zahvaljujući postojanju posebnog Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, veoma lako se dolazi do identiteta onih koji se kriju iza tastature.

Ukoliko imate nedoumice u vezi pomenute teme ili su Vam potrebna dodatna pojašnjenja budite slobodni da kontaktirate našu advokatsku kancelariju putem kontakt telefona ili e-maila.

Advokat Katarina S. Božović