Kako naplatiti prekovremeni rad

Sve više ekonomski iscrpljeni, a sve manje zakonom zaštićeni, zaposleni su došli u situaciju da je jedino važno ostati u radnom odnosu, bez izgleda da se njihova pregovaračka pozicija sa poslodavcima popravi. Brojne su zloupotrebe poslodavaca iz ove kao i drugih oblasti koja se odnosi na radne odnose, pa tako i sam Zakon o radu više štiti interese ekonomski slabije strane, odnosno radnika.

Shodno čl. 50 st.1 Zakona o radu „radno vreme je vremenski period u kom je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema poslodavcima“. Puno radno vreme kod nas iznosi 40 časova nedeljno, radna nedelja po pravilu traje 5 radnih dana, a radni dan 8 časova. U određenim situacijama zaposleni može da radi duže od punog radnog vremena: usled više sile, zbog iznenadnog povećanja obima posla i u drugim situacijama kad je neophodno da se završi posao koji nije planiran.

Međutim, nije svako duže zadržavanje na poslu prekovremeni rad, nužan element je postojanje zahteva poslodavca za prekovremenim radom, pa tako ukoliko nije postojao zahtev poslodavca, a zaposleni se duže zadržao na poslu, u tom slučaju ne postoji prekovremeni rad. Po osnovu prekovremenog rada zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za svaki sat prekovremenog rada i to najmanje 26% od osnovice, što se može definisati i većim procentom uvećane zarade i to putem opšeg akta ili ugovora o radu. Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljno, tj. duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Određene kategorije lica su izuzete od prekovremenog rada, u šta spadaju lica čiji bi takav rad mogao da pogorša njihvo zdravstveno stanje, zaposleni mlađi od 18 godina, trudnica ili dojilja, samohrani roditelj koji ima dete do 7 godina života i zaposleni na poslovima sa povećanim rizikom.

Iako su veoma slični po razlozima za uvođenje, prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena se ozbiljno razlikuju, kako po ukupnom fondu časova rada koji u kalendarskoj godini ostvaruje zaposleni, tako i po načinu obračuna odnosno visini zarade. Kod preraspodele radnog vremena ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci tokom kalendarske godine  ne sme u proseku da bude duže od ugovorenog radnog vremena, pa zaposleni kojem je utvrđena preraspodela radnog vremena ima pravo na zaradu samo za obavljeni rad, koja se sastoji od osnovne zarade i dela zarade za radni učinak. Zaposleni koji je ostvario prekovremeni rad ima pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad koja ne može biti niža od 26% od osnovice, a isti se može javiti kako kod zaposlenih na određeno tako i kod zaposlenih na neodređeno vreme.

Ukoliko poslodavac ne poštuje odredbe zakona, zaposleni se mogu obratiti Inspekciji rada, u vezi sa čim je predviđena prekršajna odgovornost i utvrđuje se na osnovu vršenja nadzora od strane Inspektora rada.

Međutim, ukoliko poslodavac zanemaruje svoju zakonsku obavezu u pogledu prava zaposlenog na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada, nephodno je pokrenuti sudski postupak pred stvarno i mesno nadležnim sudom. Nepravilnim obračunom zarade, koristeći moć ekonomski jače strane u radnopravnom odnosu, umanjujući lični dohodak, poslodavac pričinjava zaposlenom materijalnu štetu. Da bi zaposleni ostvario svoje pravo pred sudom treba da dokaže da je na poslu ostajao duže od redovnog radnog vremena (8 sati dnevno/40 sati nedeljno), da to vreme ima karakter prekovremenog rada i da dokaže novčani iznos koji mu duguje poslodavac na ime neisplaćenog uvećanja zarade (najčešće putem izvođenja ekonomsko finansijskog veštačenja). Teret dokazivanja tokom postupka pada na stranku koja tvrdi da ima neko pravo – u ovom slučaju na zaposlenom, dok se u dokazivanju kao dokazna sredstva mogu koristiti sva sredstva predviđena ZPP-om (evidencija poslodavca, lična evidencija, e-mail prepiska, izjava zaposlenog kao i svedoka).

Iako je opravdan strah svakog zaposlenog od posledica sudskog spora, a radi ostvarivanja svog prava, važno je znati da Vaš poslodavac nije „nedodirljiv“. Naša advokatska kancelarija svakom problemu iz oblasti radnih odnosa pristupa na studiozan način, pre svega vodeći računa o Vašem interesu. Za dodatna pojašnjenja u vezi sa ostvarivanjem ovog prava, kao i o eventualnom sudskom sporu kontaktirajte našu kancelariju putem kontakt telefona ili e-maila.

Advokat Katarina S. Božović