Osporavanje i utvrđivanje očinstva-postupak i dokazivanje

1. Međunarodno pravo prepoznaje decu kao posebno osetljivu i specifičnu kategoriju za čiju zaštitu predviđa dodatne mehanizme, te su tako i u vezi ove teme interesi deteta stavljeni ispred interesa i želja roditelja, pa dete ima pravo da zna ko su mu roditelji, a oba roditelja imaju pravo da učestvuju u odgoju deteta.

Kada je reč o bračnom očinstvu, ono se utvrđuje na osnovu pretpostavke pater is est quem nuptie denonstrant, odnosno otac je onaj na koga ukazuje brak. Ocem deteta koje je rođeno u roku od 300 dana od dana prestanka braka smatra se muž majke deteta iz tog braka, samo u situaciji ako je brak prestao smrću i ako majka nije sklopila nov brak u tom roku, što znači da ako je brak prestao poništajem ili razvodom ova pretpostavka ne važi.

Suprotno navedenom, zakonska pretpostavka da se vanbračni partner iz vanbračne zajednice smatra ocem deteta, kao takva ne postoji. Vanbračno očinstvo se može utvrditi na dva načina: priznanjem ili sudskom odlukom. 

Priznanje vanbračnog očinstva se vrši davanjem izjave, koja se po pravilu daje pred matičarem koji vodi matičnu knjigu rođenih za dete i o njoj se sastavlja zapisnik. Nakon primljene izjave, matičar je dužan da obavesti majku i dete, koji imaju rok od 30 dana na davanje saglasnosti za priznanje očinstva. Ukoliko je majka u prijavi rođenja deteta navela lice koje je izjavom priznalo očinstvo neće se tražiti njena saglasnost, međutim ako nakon prijema poziva ne daju nikakvu izjavu ili odbiju da daju saglasnost, matičar je dužan da muškarca koji je dao izjavu o priznanju očinstva pouči o načinu utvrđivanja očinstva sudskom odlukom.

Proces dokazivanja očinstva sudskim putem regulisan je Porodičnim zakonom. Pravo na utvrđivanje očinstva ima majka, dete i muškarac koji tvrdi da je otac deteta, a tužilac tužbom traži da se utvrdi postojanje roditeljskog odnosa sa detetom. Stvarno nadležan sud u prvom stepenu je viši sud, dok se mesna nadležnost određuje prema prebivalištu tuženog, a kada je tužilac dete onda može i prema mestu detetovog prebivališta ili prebivalištu tuženog. Kada su u pitanju rokovi za podnošenje tužbe, oni zavise od lica koja započinju postupak, pa će tako ako tužbu podnosi dete rok za podnošenje biti neograničen; ukoliko tužbu podnosi majka ona to mora učiniti u subjektivnom roku od godinu dana od dana saznanja za činjenicu da muškarac koga smatra ocem nije priznao očinstvo, a u objektivnom roku od deset godina; ukoliko tužbu podnosi muškarac koji sebe smatra ocem deteta, on to mora učiniti u subjektivnom roku od godinu dana od dana saznanja za činjenicu da se sa njegovim priznanjem očinstva nije saglasila majka, a u okviru objektivnog roka od deset godina. Objektivni rok se računa od dana rođenja deteta.

U slučaju da se po zakonu drugi muškarac smatra ocem, muškarac koji tvrdi da je otac deteta ima pravo na utvrđivanje svog očinstva tužbom za osporavanje očinstva, u roku od godinu dana od saznanja da je otac, odnosno u roku od deset godina od rođenja deteta. Ova tužba može biti usmerena na osporavanje bračnog ili vanbračnog očinstva, a istu može podneti dete, kao i muškarac koji misli da je otac protiv muškarca koji je priznao dete.

Pravilo je da se kod ove vrste spora sprovodi dokazni postupak veštačenjem, metodom DNK analize, koja je najpouzdaniji način za utvrđivanje očinstva. Međutim, nekad uzimanje DNK uzorka direktno od muškarca koji se smatra ocem deteta nije moguće- neretko se dešava da tuženi izbegava pristupanje veštačenju, pa sud ne može da izvede ovaj dokaz. Ono što je bitno naglasiti je da će sud uzeti u obzir sve relevantne činjenice do kojih se došlo putem izvođenja drugih dokaza tokom postupka (da je dete bilo začeto dok su bili u emotivnoj vezi, da se tuženi nije protivio rođenju deteta…), pa će rukovodeći se najboljim interesom deteta utvrditi očinstvo.

Ako se u postupku utvrdi da je tuženi otac deteta, sud odlučuje o vršenju roditeljskog prava, a dete ne samo što stiče alimentaciona prava, već zasniva i srodnički odnos sa ocem. Imajući u vidu osetljivost ove teme, neophodno je da ukoliko dođe do postupka pred sudom isti prođe što brže i bezbolnije po stranke u postupku, pa je tako naš savet da angažujete stručno lice – advokata.

U slučaju bilo kakvih nedoumica u vezi sa ovim postupkom, budite slobodni da kontaktirate našu kancelariju putem kontakt telefona ili e-maila.

Advokat Katarina S. Božović